Hronični bronhitis kod koga je iskašljavanje nedovoljno i otežano je prava indikacija za upotrebu preparata jagorčevine. Najviše lekovitih sastojaka ima u korenu jagorčevine i zbog specifičnog delovanja lekovitih sastojaka najsigurnija je upotreba u obliku sirupa.
Sirup jagorčevine se izrađuje iz ekstrakta dobijenog iz korena biljke. Lekoviti sastojci korena jagorčevine lokalno nadražuju sluznicu želuca i ovaj nadražaj se refleksno, preko gasto-bronhijalnog refleksa prenosi na sluznicu bronhija. Na sluznici se razvija hipersekrecija koja omogućava razmekšavanje sekreta i lakše iskašljavanje. Lekoviti sastojci povećavaju aktivnosti epitela sluzokože grla. Mehanizam dejstva čini jagorčevinu delotvornom u terapiji astme i hroničnog bronhitisa jer poboljšava iskašljavanje i prohodnost disajnih puteva.
U ishrani kod obolelih od astme i hroničnog bronhitisa neophodno je posvetiti dovoljno pažnje unosu hrane bogate vitaminom C. Mehanizam dejstva vitamina C u astmi je poznat, zato je uz kompletnu terapiju astme i bronhitisa preporuka i upotreba dovoljno vitamina C, odnosno namirnica koje podmiruju povećane potrebe obolelih. Vitamin C pomaže u lečenju astme i bronhitisa jer pojačava delovanje jedne supstance (prostaglandina PGE2) koja ima bronhodilatorno delovanje (širi bronhije).
Vitamin C je rasprostranjen u prirodi i najviše ga ima u biljkama bogatim hlorofilom i karotenoidima (provitamin A). Takođe, njime obiluju crveni, narandžasti i žuti plodovi: šipurak, gloginje, crvena paprika, ribizle, paradajz, limun, pomorandža… Krompir je namirnica koja nije bogata vitaminom C, odnosno ima ga u nekoj određenoj količini. Količina ove namirnice koja se konzumira u svakodnevnoj ishrani može podmiriti, čak i povećane potrebe organizma za ovim vitaminom. Ovo nam je dokaz da nije bitna samo namirnica, već i količina namirnice koja se konzumira.
Mnoge studije o delovanju magnezijuma na organizam su pokazale da unos magnezijuma, koji često nedostaje kod obolelih od astme, blagotvorno deluje i smanjuje broj i intenzitet napada. Magnezijumom su bogate sve zelene biljke, a posebno se izdvaja kopriva koja ima najviše hlorofila i samim tim i magnezijuma. Obolelima od astme i bronhitisa se preporučuje svakodnevno konzumiranje čaja od koprive i šipurka, koji treba da se pije umesto vode. Tri kašike zdrobljenog šipurka i pola kašike lista koprive se prelije litrom provrele vode i poklopljeno se kuva na tihoj vatri 5 minuta.
Obolelima od astme i bronhitisa je bitna i konzumacija dovoljnih količina vitamina B kompleksa i cinka putem ishrane. Vitaminima B kompleksa je bogat pivski kvasac, klice žitarica, mekinje, integralne žitarice, kupus, lešnik, orah, pomorandže.. Cinka ima u crvenom mesu, ribi, semenkama bundeve, cerealijama…
Primed 2 diši lako se preporučuje osobama obolelim od astme i hroničnog bronhitisa jer na potpuno prirodni način olakšava disanje i poboljšava iskašljavanje gustog i lepljivog sekreta iz pluća. Ovaj prirodni bronhodilatator svojim dejstvom na disajne puteve smanjuje osetljivost disajnih puteva, smiruje kašalj, smanjuje učestalost napada astme, olakšava iskašljavanje kod hroničnog bronhitisa, pročišćava pluća kod višegodišnjih pušača.

Metaholin provokativni test je metoda dijagnostikovanja astme, naročito kod odraslih pacijenata kod kojih u toku pregleda ne postoji bronhoopstrukcija i pri tome se i dalje sumnja na postojanje astme. Naročito se primenjuje kod odraslih kod kojih nema anamnestičkih podataka o ranijoj dijagnozi astme (npr. u detinjstvu).
Davanje metaholina osobama koje imaju reaktivne bronhije izazvaće bronhoopstrukciju, što pokazuje spirometrija. Suština je da metaholin izaziva napad astme, koji se dokazuje spirometrijom.
Pacijenti koji imaju medicinsku dokumentaciju u kojoj postoji ranija dijagnoza astme se ne podvrgavaju metaholin provokativnom testu. To bi bilo identično situaciji da osobi koja znate da je alergična na jagode date da jede jagode da biste “videli šta se dešava”.
Metaholin provokativni test je jako osetljiv i specifičan i daje u 90% slučajeva tačnu dijagnozu. Međutim i dalje će kod jedne od deset osoba sa astmom koje se podvrgnu metaholin provokativnom testu astma ostati neotkrivena, što je poznato kao “lažno negativni rezultat”. Isto tako, jedna od deset osoba koje nemaju astmu će imati pozitivan test, što se označava kao “lažno pozitivan metaholin provokativni test”.
Validnost metaholin provokativnog testa je za svakog pacijenta individualna i brojni faktori mogu uticati na rezultate testa, uključujući duvanski dim, zagađenje životne sredine, unos kofeina, konuzmiranje čokolade, preparati efedrina i lekovi koji se inače koriste u terapiji astme.
Opasnost od ovog testa realno postoji i može da ugrozi života pacijenta, te se mora raditi isključivo u ustanovama gde se može pružiti neophodna medicinska pomoć, kao što je epinefrin (adrenalin), kiseonik, kardiopulmonalna reanimacija.
Iz navedenih razloga mnoge zdravstvene ustanove koriste druge testove za dijagnostiku astme kao što je na primer PET “stres test” kako bi provocirali astmu i na taj način postavili dijagnozu.

Sezonska alergija i prehlada mogu se ispoljiti istim ili sličnim simptomima, tako da nije lako, makar u početku razlikovati ova dva stanja.

Koje su razlike?

Prva razlika je u brzini razvoja simptoma. Prehlada sporije napreduje, uglavnom je potreban makar jedan dan da se jave i postepeno pogoršaju simptomi kao što su gubitak apetita i glavobolja, sa postepenim povlačenjem simptoma u toku jedne nedelje, i ukupnim trajanjem do 10 dana. Alergija počinje naglo, izraženo je kijanje i zapušenost nosa usled kongestije nazalne sluzokože. Simptomi alergije naglo i nestaju, skoro u isto vreme sa nestankom alergena iz okoline. Zatim, postoje određeni karakteristični simptomi i znaci kojima se odlikuju ova dva stanja. Alergije su skoro tipično praćene svrabom nosa, očiju i golicanjem u grlu, dok za prehladu ovi simptomi nisu karakteristični. Tipični simptomi prehlade su povišena temperatura, bolovi i gust sekret iz nosa.

Alergija ili bronhitis?

Čak i osobe koje dugo pate od raznih vrsta alergija mogu imati problem sa razlikovanjem ranih simptoma alergije i bronhitisa. U početku, obično se neki zajednički simptomi tumače kao alergijski i pripisuju izlaganju alergenima. Kako se razvija bronhitis, javljaju se novi simptomi koji ukazuju da je ipak u pitanju prisustvo infektivnog uzročnika. Simptomi obuhvataju: kašalj koji se pogoršava, iskašljavanje žutog ili zelenkastog sputuma, osećaj grebanja u grlu i iza grudne kosti i promuklost. Može postojati i povišena temperatura praćena drhtavicom. U zavisnosti od prisustva simptoma i njihove izraženosti, potrebno je sprovesti i odgovarajuću terapiju.

PRIMED 2 je prirodan preparat napravljen po proverenoj recepturi, na bazi kvalitetnog lipovog meda i kalcijuma prirodnog porekla,. Ne sadrži veštačke boje, konzervanse i druge aditive. Preporučuje se kod astme, alergijskog rinitisa, bronhitisa, sinuzitisa i pušačkog kašlja. Aktivni sastojci preparata pomažu razgradnju i iskašljavanje gustog sekreta, olakšavajući protok vazduha u disajnim putevima. Smanjuju osetljivost disajnih organa na alergene iz vazduha i deluju na opuštanje disajnih puteva, čime ublažavaju i proređuju astmatične napade. Hranljivi sastojci blagotvorno deluju na jačanje odbrambenih snaga organizma.

Da li je bezbedno vežbati ako imate astmu?

Jedan od ciljeva tretmana astme jeste da se pomogne pacijentima da vode normalan i zdrav život, koji uključuje vežbanje i druge fizičke aktivnosti. Pridržavanje režima uzimanja propisane terapije, izbegavanje provocirajućih faktora i praćenje funkcije pluća će Vam pomoći u postizanju ovog cilja.

Koje vežbe su pogodne za osobe sa astmom?

Aktivnosti koje uključuju kraće periode umerene fizičke aktivnosti, kao što su pešačenje, odbojka, gimnastika, generalno se dobro podnose.

Aktivnosti koje zahtevaju duže periode fizičke akivnosti, kao što je fudbal, trčanje, košarka, slabije se tolerišu. Takođe, fizička aktivnost u hladnom okruženju, kao hokej, skijanje i klizanje, mogu biti problem, mada, neke osobe sa astmom sasvim dobro podnose ove aktivnosti.

Plivanje, koje je zahtevna fizička aktivnost, generalno je pogodno za osobe sa astmom, zato što podrazumeva udisanje toplog, vlažnog vazduha. Možete boravak u vodi prilagoditi vašim potrebama, bez preteranog fizičkog napora.

Kako kontrolisati astmu u toku vežbanja?

• Pre početka vežbanja razgovarajte sa Vašim lekarom. On će Vam pomoći oko odabira i prilagođavanja fizičke aktivnosti Vašim mogućnostima.
• Uvek uzmite predviđenu dozu leka pre početka vežbanja, prema propisanom režimu.
• Uvek počnite zagrevanjem, blagim vežbama, a nakon treninga obezbediti odgovarajući period opuštanja i odmora
• Ukoliko je vreme hladno, bolje je da vežbate u kućnim uslovima, ili da nosite zaštitnu masku ili šal, kako bi izbegli hladan vazduh kao provocirajući faktor za napad astme.
• Ako je napad astme povezan sa polenom, izbegavajte vežbanje napolju u periodu kada je on prisutan u visokim koncentracijama.
• Ukoliko imate prehladu ili neku drugu virusnu infekciju, izbegavajte treninge i teže fizičke aktivnosti.

Održavanje aktivnog stila života važno je kako za fizičko, tako i za Vaše mentalno blagostanje. Zapamtite: astma nije razlog da se odreknete fizičkih aktivnosti! Potreban je odgovarajući terapijski pristup i prilagođavanje aktovnosti Vašim mogućnostima.

Šta raditi ukoliko se u toku treninga jave simptomi astme?

Ako se u toku fizičke aktivnosti jave simptomi astme, prestanite sa vežbanjem i uzmite dozu leka predviđenu za takve okolnosti (prema akcionom planu u slučaju astmatičnog napada koji ste utvrdili sa Vašim lekarom). Ukoliko se simptomi ne povlače, obratite se nadležnoj zdravstvenoj ustanovi radi sprovođenja odgovarajuće terapije.

Bolest, a posebno respiratorne unfekcije se u poslednje vreme neozbiljno shvataju. Virusi izazivači ovih infekcija su vrlo otporni i daju jasnu kliničku sliku koju karakterišu skok temperature, jaki bolovi u mišićima i zglobovima, glavobolja, malaksalost i kašalj. U skladu sa savremenim stilom života i ubrzanim tempom življenja, javlja se potreba da se proces oporavka od bolesti skrati na što moguće kraće vreme. Ova je pojava najizraženija kod onih osoba koje su prezaposlene i nemaju vremena da odleže u krevetu. Mnogi od njih žure da ozdrave i u tom slučaju pogrešno koriste lekove i pomoćna lekovita sredstva. Pri tome rizikuju pojavu komplikacija i ozbiljnih medicinskih posledica. Evo najčešćih grešaka koje se prave prilikom terapije respiratornih infekcija.
Greška br 1: Nesmotreno obaranje povišene temperature.
Temperatura koja ne prelazi 38,5 stepeni Celzijusa pomaže telu da se izbori sa mikroorganizmima koji su ga napali. Ako se ova temperatura skida, to ometa i prekida prirodan proces oporavka. Međutim, tu nije kraj problemu. Kako se za obaranje temperature često koriste antireumatici, raste rizik od oštećenja sluznice digestivnog trakta. Rizik se povećava ako se ovi lekovi uzimaju u većoj dozi i duže vreme.
Greška br 2: Uzimanje antibiotika na svoju ruku.
Mnogo nas leči respiratorne infekcije antibioticima, ne vodeći računa da li se radi o virusnoj ili bakterijskoj infekciji. Antibiotici ne deluju na viruse, uništavaju normalnu crevnu floru, izazivaju stomačne tegobe, stvaraju uslove za razvoj gljivica, a nasumičnim korišćenjem antibiotika kultivišemo bakterije otporne ne lekove.
Greška br 3: Preterivanje sa kapima!
Otpušavanje gornjih disajnih puteva kapima za nos, što prehlađeni često rade, deluje na nozdrve kao zategnuta opruga koja se naglo popusti. Kapi za nos isušuju sluzokožu nosa, povećavaju njen otok, a mogu da izaovu i krvarenje iz nosa, a nosna sluzokoža se može istanjiti.
Greška br 4: Oslanjanje na vitamine.
Upotreba vitamina u trenutku kada je već došlo do infekcije nema neki naročiti efekat jer oni ne ubrzavaju oporavak. Naročito su nedelotvorni suplementi koji se koriste u većim dozama. Sa veštačkim vitaminima treba svakako biti obazriv jer su hipervitaminoze česta pojava.
Savet plus: Prirodni preparat Primed 2 diši lako, olakšava iskašljavanje, čisti disajne puteve, razređuje gusti sekret, povećava otpornost disajnih puteva. Preporučljivo ga je uzimati u slučaju prehlade, bronhitisa, sinusitisa, alergijskog rinitisa. Na potpuno prirodan način, bez ikakvih štetnih efekata, olakšava mnogobrojne disajne tegobe.

Kada se danas u naučnom medicinskom žargonu govori o hroničnom kašlju, prvenstveno se misli na onaj dugotrajni kašalj gde se rutinskim dijagnostičkim procedurama ne može otkriti njegov uzrok. I pored toga, detaljnim pregledima se obično utvrdi (u preko 90% slučajeva) da se radi o jednom od tri najčešća uzroka: varijanta astme sa suvim kašljem (engl. CVA – cough variant asthma), GERB i sindrom slivanja sekreta niz zadnji zid ždrela.

Osobe sa CVA imaju sledeće karakteristike:
1. nemaju prethodno dijagnostikovanu astmu,
2. trajanje kašlja iznosi bar tri nedelje,
3. nemaju ostale simptome astme (sviranje i teskobe u grudima, nedostatak vazduha – dispneja),
4. imaju normalne nalaze na fizikalnom pregledu i normalne vrednosti “vršnog ekspirijumskog protoka” (merenog malim aparatom – pik-floumetrom),
5. imaju normalne ili skoro normalne spirometriijske vrednosti parametara plućne funkcije,
6. nemaju normalne spirometriijske vrednosti parametara plućne funkcije kada koriste lekove koji izazivaju kašalj i
7. dobro reaguju na primenjenu antiastmatičnu terapiju.

CVA mogu da imaju i odrasli i deca, a često ostaju dugo nedijagnostikovani. Leči se kao i drugi oblici astme. Često pri prvoj upotrebi lekova u obliku aerosola (pumpice – inhaleri) dolazi do kašlja, jer glasne žice nisu prilagođene inhalacionim lekovima. Ponekad pomaže pijenje vode neposredno pre i posle korišćenja pumpice.

Sindrom slivanja sekreta niz zadnji zid ždrela čini da se pacijenti osećaju kao da im se nešto stalno spušta niz grlo. Takođe, mogu da osećaju potrebu za čestim nakašljavanjem (pročišćavanjem grla), imaju gušobolju, a nos im je ili zapušen ili curi. Više od jedne trećine populacije ima ovaj sindrom bar jednom u životu. Ovaj sindrom je sličan zapaljenju sinusa, pri čemu pacijenti imaju bol u predelu lica ili zubobolju, a ponekad i povišenu temperaturu. Infekcije sinusa se leče antibioticima, dok se sindrom slivanja sekreta niz zadnji zid ždrela leči kombinacijom antihistaminika i dekongestanata. Novija generacija tzv. nesedativnih antihistaminika (terfenadin, astemizol, loratidin, cetirizin) nema povoljnije dejstvo u odnosu na sedativne antihistaminike (prometazin, deksbromfeniramin i dr.) koji imaju i antiholinergijsko dejstvo. Sedativni antihistaminici povećavaju pospanost, te je potreban oprez pri upravljanju mašinama ili motornim vozilima. Međutim, efekat ovih lekova na pospanost postepeno slabi i već četvrtog dana terapije ona se znatno smanjuje. Ovaj sindrom se takođe leči lokalnim kortikosteroidima primenjenim putem nazalnog spreja.

Gastroezofagealna refluksna bolest (GERD) je, takođe, čest uzrok hroničnog kašlja (koji i ovde može da bude jedini prisutni simptom). Odlikuje se refluksom želudačne kiseline u jednjak i grlo. Pacijenti često imaju gorušicu i kašalj, kao i kiseo ukus u ustima. Za lečenje ovog oboljenja se u SAD izdvaja godišnje više od milijardu dolara. Refluks želudačne kiseline je izraženiji u ležećem položaju i pri podignutom uzglavlju se smanjuje. Takođe je manje izražen ukoliko se izbegava jelo i piće bar dva sata pre spavanja. Tada treba izbegavati i alkoholna pića, kao i pića koja sadrže kofein, čokoladu, jake začine i masnu hranu. Lekovi koji pomažu u ovakvim situacijama su antacidi (aluminijum fosfat, aluminijum-magnezijum silikat hidrat, dihidroksialuminijum natrijum karbonat) i blokatori jonske pumpe (omeprazol, lansoprazol, pantoprazol). Zapaženo je, takođe, da su GERD i CVA često udruženi, što može da predstavlja dodatni dijagnostički problem.

Kao i svake godine proleće donosi brojne radosti, ali i početak sezone kada je vazduh ispunjen polenom različitog bilja, a naročito drveća. Ukoliko patite od polenske groznice, onda dobro znate koji su simptomi ove alergijske bolesti. Curenje iz nosa, grebanje u grlu, suv kašalj, peckanje, svrab, crvenilo očiju i pospanost.
Izmena načina ishrane može značajno promeniti način na koji organizam reaguje na alergene, te sprečiti pojavu ili ublažiti simptome. Zdrava, uravnotežena ishrana je najbolji stimulus za imunološki sistem i obezbeđuje organizmu najbolju odbranu od napada. Namirnice kao što su riba, jezgrasto voće, ulja lana, semenke suncokreta su bogati izvori omega-3 masnih kiselina. Ova materija podstiče oslobađanje antiupalnih hemijskih materija u organizmu, što je čini idealnom za ublažavanje simptoma. Voće i povrće sadrži vitamin C i druge antioksidanse koji redukuju upalu i održavaju funkciju imunološkog sistema. Crni luk i jabuke naročito su bogati kvercetinom, što je prirodni antihistaminik. Najlakši način da obezbedite optimalnu količinu antioksidanasa jeste da svakodnevno pojedete dve porcije voće, kao i bar pola tanjira kombinovanog povrća (jarkih pola) za svaki obrok. Kalcijum ublažava simptome polenske groznice, jer održava pH vrednost krvi alkalnom (kada se simptomi manifestuju, ph vrednost krvi je kisela). Zeleno lisnato povrće je odličan izvor kalcijuma u formi koji organizam lako apsorbuje. Neki ljudi izbegavaju mlečne proizvode u ishrani, zbog toga što stvaraju mukus. Mlečne proizvode treba izbegavati samo u slučaju utvrđene alergije ili netolerancije na ovu vrstu namirnice, jer tom u slučaju pogoršavaju simptome polenske groznice. U suprotnom , male količine neće izazvati nikakav štetni efekat.
Med se obično smatra prirodnim lekom za polensku groznicu. Takođe, smatra se da lokalno proizveden med sadrži i zrna polena lekovitog bilja, a izlaganje ovoj vrsti polena omogućava prirodnu desenzibilizaciju. Iskustva određenog broja alergičara ukazuju na tačnost ove teorije, mada još uvek ne postoje čvrsti naučni dokazi da je to tačno. Ipak, pokušajte da započnete dan uz ovsenu kašu sa kašičicom lokalnog meda, kašičicom pčelinjeg polena, kašikom ulja lana, bobicama i cimetom.
Alkohol i šećer su na vrhu liste stvari koje alergičari treba da izbegavaju. Istraživanja pokazuju da ispijanje dve čaše vina u večernjim satima pogoršava simptome alergije. Šećer povećava nivo inflamatornog mesindžera- citokina u krvi. Inače, citokini su mali molekuli proteina koji mogu da utiču na imunološku reakciju.
Neke vrste voća i povrća takođe mogu da aktiviraju polensku groznicu, jer organizam indentifikuje proteine iz ovih namirnica s proteinima u alergenima. Temeljno pranje ovih namirnica, skidanje ljuske ili kuvanje može pomoći. Ukoliko patite od alergije na polen trave, onda i suva trava može izazvati svrab i oticanje. Što se tiče korekcije ishrane, isprobajte jedan tip namirnica tokom jedne nedelje da biste utvrdili da li zaista stvara probleme. Ako primetite pogoršanje simptoma, redukujte količinu te namirnice ili je potpuno eliminišite iz ishrane. A potom pratite reakcije. U slučaju alergije na hranu , najbolje je da se uradi alregološki test. Premda prilagođena ishrana ne može da vas izleči od alergije, ona će svakako ojačati vaš imunološki sistem, a alergijske reakcije će biti kontrolisane i mnogo blaže.
Primed 2 diši lako je prirodni dodatak ishrani na bazi meda i prirodnog kalcijuma koji na efikasan način smanjuje simptome alergije, polenske groznice, alergijskog rinitisa i sinusitisa. Sadrži mnoštvo prirodnih supstanci koje stimulišu rad disajnih organa, pomaže u izlečenju respiratornih infekcija i povećava otpornost sluzokože disajnih puteva na alergene.

Anafilaktički šok je izuzetno jaka alergijska reakcija koja nastaje veoma brzo i predstavlja njen najteži oblik. To je akutno nastali težak tip rane reakcije preosetljivosti, čiji je početak nagao, često dramatičan i neočekivan. U nekim slučajevima može doći do smrti, najčešće zbog opstrukcije disajnih puteva ili ireverzibilnog vaskularnog kolapsa. Neposredni uzroci ove reakcije mogu biti hrana, lekovi i otrovi insekata nakon ujeda (pčele, ose, stršljen…). Namirnice koje najčešće izazivaju alergijske reakcije jesu kikiriki, orašasto voće, jaja, kravlje mleko, soja, pšenično brašno, ribe i školjke. Od lekova, prouzrokovači anafilakse i anafilaktičkog šoka su betalaktamski antibiotici (penicilin), aspirin, anestetici (pretežno mišićni relaksansi) i jodna kontrasta sredstva. Međutim, lateks (guma od koje se prave medicinske rukavice), izlaganje naporu, hladnom vazduhu ili hladnoj vodi mogu takođe izazvati anafilaktičnu reakciju.
Reakcija nakon samo nekoliko minuta!
Simptomi mogu biti različiti, a najčešći su oticanje usana, kapaka, lica, jezika, grla, otežan govor, promuklost, kašalj, gušenje, pojava koprivnjače, abdominalni bol sa povraćanjem ili bez njega, pad krvnog pritiska, dezorijentacija, konfuzija, kolaps, gubatak svesti i snage… U kontaktu sa alergenom, simptomi anafilaktičkog šoka obično se javljaju nakon samo nekoliko minuta, i to u proseku pet do 10, ali se mogu javiti i nakon 20 minuta od kontakta sa alergenom i onda su najteži. Ponekad se ispoljavaju nakon dva do četiri sata, a izuzetno retko posle 12 sati nakon izlaganja alergenu. Bolesnik oseća svrab ili primećuje osip po koži, a kod nekih se manifestuje otežanim disanjem i gušenjem. Smrt može nastupiti nakon nekoliko minuta ili nakon više dana, usled oštećenja organa nastalih u ranom stadijumu anafilakse. Najveći je rizik kod astmatičara. U oko 80% fatalnih slučajeva šoka dolazi do oštećenja srca.
Postavljanje dijagnoze!
Dijagnoza se postavlja kliničkim pregledom, kada postoji usaglašenost anamneze o akutno nastalom teškom tipu alergijske reakcije, koja je praćena simptomima respiratornih tegoba i/ili hipotenzije, kao i pojavom kožnih promena. Važno je istaći da kožne ili mukozne promene mogu ostati diskretne ili izostati u oko 20% slučajeva. Neki pacijenti imaju samo pad pritiska. Digestivne tegobe (povraćanje, abdominalni bol, inkontinencija) najčešće se javljaju pri ubodu insekata. Ponekad se rade laboratorijski testovi i merenje metabolita kao što je serumska triptaza i histamin u plazmi ili metabolit histamina u urinu.
Hitno lečenje
Anafilaktički šok je najhitnije stanje, koje zahteva trenutno prepoznavanje i lečenje. Ako do ove reakcije dođe, pacijenta je bitno postaviti u ležeći položaj i podići mu noge. Ukoliko je moguće, ukloniti alergen (obustaviti davanje leka, izvaditi žaoku…). Neophodno je obezbediti prohodnost disajnih puteva što ponekad zahteva endotrahealnu intubaciju ili traheotomiju. Po proceni lekara daje se i maska sa kiseonikom. Obavezno je merenje pulsa i klinički pregled pluća, kao i procena cirkulacije i monitoring, merenje i praćenje krvnog pritiska, disanja, EKG-a, slušanje srca… Laboratorijske analize se rade kasnije po zbrinjavanju bolesnika, radi dopune dijagnostike. Adekvatna terapija podrazumeva davanje adrenalina, antihistaminika, glikokortikoida u visokim dozama, kiseonika, aminofilina, i tečnosti u vidu fiziološkog rastvora i glukoze.

Astma je jedna od najčešćih hroničnih plućnih bolesti pluća, a poslednjih decenija broj obolelih od ovog oboljenja je u porastu. Procenjuje se da svako sedmo školsko dete i svaki dvadeseti odrasli stanovnik u Srbiji boluje od astme. Nedostatak vazduha, škripanje u grudima, gušenje – najčešći su simptomi koji ukazuju na astmatični napad. Tegobe mogu varirati od blagih do težih, ali adekvatnom terapijom astma se može stabilizovati.
Ukoliko je došlo do zapaljenja sluzokože disajnih puteva, te taj zapaljenski proces predstavlja reakciju na kontakt sa virusima, alergenima i štetnim agensima iz vazduha i životne sredine- osoba je obolela od astme. U nekim slučajevima može doći do potpunog zatvaranja disajnih puteva što je čest slučaj kod dece. Vrlo je važno da se još u najranijem uzrastu astma otkrije i leči, održavaju normalne disajne funkcije , održava optimalna fizička kondicija, te primenjuje pravilan pristup lečenju. Alergija koja je povezana sa astmom je genetski uslovljena, tako da više članova porodice može imati simptome i alergije i astme.
Uzroci oboljenja
Uzroci ovog oboljenja su bronhokonstrikcija (sužavanje važdušnih puteva u plućima), spazam (ukočenost) glatkih mišića u bronhijalnom zidu, a vrlo brzo se razvijaju i prateće pojave: otok bronhijalne sluznice, hipersekrecija viskoznog sekreta, dodatna opstrukcija bronhija i sitnih disajnih puteva nagomilavanjem sekreta u njima- što za posledicu ima pogoršavanje stanja pacijenta.
Do pogoršavanja astme dolazi u toku izlaganja osobe inhalatornim alergenima, a može se javiti i usled kontakta sa nespecifičnim agensima, poput hemijskih iritansa i toksičnih čestca iz vazduha. Međutim, ubedljivo najčešće pogoršanje astme kod dece javlja se u vreme virusnih respiratornih infekcija-tokom zimskih meseci.
Astmatični napad
Ukoliko dođe do astmatičnog napada najvažnije je da se on na vreme prepozna i preduzme odgovarajuća terapija. Primenjuje se inhalacija bronhodilatatorima, koji je savetovao i preporučio lekar. U našoj sredini se koriste inhalacije pumpicama i aparatima za inhaliranje, a od lekova su zastupljeni beta- 2 agonisti, antiholinergici i kombinacije ovih lekova. Kad su deca u pitanju, inhalaciju treba uvesti što pre, ali pre njene upotrebe dete je potrebno umiriti, relaksirati i tek onda sprovesti inhalaciju- kada je mališan staložen, kako bi udisanje lekova bilo adekvatno i efikasno.
Najbolja prevencija
Kako ne bi došlo do astmatičnog napada, najbolje rešenje jeste prevencija -izbegavanje alergena koji mogu uzrokovati napad, uvođenje preventivne medikamentozne terapije-sezonski ili duže, u zavisnosti od težine astme i učestalosti napada. Dijetetski režim ishrane, odgovarajuća fizička spremnost, balansirana telesna težina i dobra fizička kondicija umnogome pomažu da se astmatični napadi prorede, ublaže ili povuku.
Prirodni preparat Primed 2 diši lako je dijetetski suplement na bazi kristalizovanog lipovog meda i prirodnog kalcijuma koji na potpuno prirodan i efikasan način ublažava simptome astme, umanjuje osećaj gušenja, olakšava disanje, omogućava izbacivanje gustog, lepljivog sekreta. Prirodni kalcijum u sastavu ovog prirodnog preparata povećava otpornost i smanjuje osetljivost sluzokože na alergene koji mogu biti razlog javljanja astmatičnih napada i samim tim smanjuje njihovu učestalost.

Disfonija ili promuklost predstavlja svako odstupanje od normalne visine, intenziteta i kvalitata glasa, a najčešće je simptom oboljenja grkljanja. Uzroci promuklosti mogu biti različiti, a najčešće su to akutno zapaljenje grkljanja (akutni laringitis) i akutno zapaljenje ždrela (akutni faringitis). Čest uzrok promuklosti može biti hronično zapaljenje sluznice grkljana (hronični laringitis), koji nastaje usled dugotrajnog i preteranog pušenja, delovanja faringo-laringealnog refluksa, udisanja različitih iritanasa, zagađenosti vazduha, delovanja različitih vrsta prašine, alergije na polen trava, korova, drveća, buđ, kućnu prašinu, i dr.,kao i usled slivanja sekreta iz gornjih disajnih puteva pri hroničnom zapaljenju sluzokože nosne duplje i paranazalnih sinusa. Takođe, uzroci promuklosti mogu biti i različite promene na sluznici glasnih žica kao što su polipi, edemi, granulomi, ciste, čvorići i dr.,a kojima je zajedničko da nastaju kao posledica učestalih iritacija i povreda sluzokože glasnih žica, ponekad i usled prekomernog pričanja, neškolovanog pevanja, vikanja i drugih oblika zloupotrebe glasa. Različiti psihogeni (usled psihijatrijskih oboljenja) i neurogeni poremećaji (usled neuroloških oboljenja) mogu biti uzroci nastanka promuklosti. Benigni tumori larinksa takođe dovode do promuklosti u zavisnosti od mesta na kom se primarno pojavljuju. Glas je ovde najčešće hrapav, ponekad sa šumovima, lako ili umereno produbljen, ali sa uglavno očuvanim intenzitetom. Maligni tumori larinksa od samog početka narušavaju fonacijsku funkciju, a ponekad je promuklost jedini njihov simptom. Do poremećaja fonacije dolazi zato što glasnice nisu u stanju da se kompletno približe jedna drugoj, zbog toga što su smanjene pokretljivosti ili postoji nepokretljivost jedne ili obe polovine larinksa.
Za sve tipove promuklosti je zajedničko da nastaju tako što iz nekog od navedenih razloga glasne žice ne mogu normalno da vibriraju i proizvode normalne glasove (zvukove) po visini i intenzitetu. Tada dolazi do deformisanja glasa koji postaje tih, grub ili delimično nerazumljiv.
Disfonija ili promuklost može biti samostalna ili propratna pojava neke druge bolesti: virusne infekcije disajnih puteva ili prehlade. Ukoliko zapaljenje grla potraje, onda nastaje hronična promuklost, kada se na glasnicama pojavljuju čvorići, papilomi ili polipi. Predisponirajući faktori za nastanak promuklosti mogu biti neke hronične bolesti: anemija, bolesti bubrega ili bolesti jetre.
Prirodni preparat Primed 2 diši lako je dijetetski suplement na bazi meda i prirodnog kalcijuma koji pomaže u otklanjanju i ublažavanju simptoma promuklosti izazvanih virusnom infekcijom ili prehladom, različitim vrstama alergije (na polen trava, korova, drveća, buđ, kućnu prašinu i dr.), kao i promuklost koja nastaje kao posledica slivanja sekreta iz gornjih disajnih puteva pri hroničnom zapaljenju sluzokože nosne duplje i paranazalnih sinusa.

Dijagnozu astme određuje pulmolog, kao i sve potrebne analize koje su potrebne da se do te dijagnoze dođe, a to su najčešće kožno-alergološke testiranje i testovi plućne funkcije. Ukoliko se postavi dijagnoza astme, pulmolog će savetovati adekvatnu terapiju prema uzrastu pacijenta i težini postojećih simptoma. U najvećem broju slučajeva hronične astme preporučuju se inhalatorni lekovi- pumpice, koje treba koristiti redovno i u dužem vremenskom periodu.
Nove terapije
Lečenje astme podrazumeva primenu lekova u inhalatornom obliku, koji deluju direktno na respiratornu sluznicu, gde se i odigravaju glavni patološki procesi. Ovako antiinflamatorni lekovi ostvaruju puni efekat ne samoj sluznici, te smanjuju neželjene efekte na drugim organima. U poslednjih desetak godina se pojavio veći broj antiinflamatornih lekova koji su svi efikasni i sa minimalno neželjenih efekata. Tehnološki napredak i farmaceutska industrija udružili su se u razvoju novih oblika i formi primene inhalatornih lekova i tako mnogostruko poboljšali lečenje astme. Novi, moderni principi lečenja podrazumevaju kombinaciju antiinflamatornih i antiastmatičkih lekova, kako bi se njihovim sinergetskim delovanjem pojačao terapijski efekat i smanjili potencijalni neželjeni efekti. Koriste se antagonisti leukotrijena, interleukina (II 5 i II13), antagonisti imunoglobulina E. Antagonisti leukotrijena su prisutni i na našem tržištu, za decu i za odrasle, i daju odlične rezultate, naročito kod osoba kojima je tehnika inhaliranja lekova nedovoljna ili kod dece koja slabo sarađuju. Ostali noviji antiastmatički lekovi nisu u svakodnevnoj upotrebi, a neki od njih su još u fazi ispitivanja.
Rano otkrivanje astme.
Prevencija je u direktnoj vezi sa ranim otkrivanjem atopije, simptoma astme i drugih alergijskih bolesti, naročito kod dece. Nacionalni program za rano otkrivanje astme podrazumeva da se posebna pažnja obrati na decu sa faktorima rizika: ekcem, alergijska kijavica, alergija na sastojke hrane, prisustvo atopije i /ili astme kod drugih bliskih članova porodice (majka, otac, braća, sestre). Na taj način se već od prvih dana detetovog života mogu sprovoditi mere primarne prevencije, izbegavanje alergijskih sastojaka hrane, korekcija majčine ishrane u trudnoći, boravak u okruženju bez duvanskog dima, štetnih iritanasa i alergena. Naučni podaci ne podržavaju preterano striktne mere izbegavanja alergena, ali u skladu sa kulturološkim i tradicionalnim karakteristikama sredine, mogu se savetovati umerene mere kontrole i načina života.
Prirodnim preparatom Primedom 2 diši lako možete na prirodan način ublažiti simptome astme, bronhitisa, alergijskog rinitisa, alergije, sinusitisa, pušačkog kašlja. Svojim prirodnim sastojcima ovaj preparat smanjuje osetljivost sluzokože na dejstvo alergena.

Svako ko je bar jednom patio od upale uva zna da je reč o neizdržljivom bolu, svrabu i osećaju zaglušenosti ili šuštanja. Ove simptome je jako teško zanemariti i oni nas brzo nagnaju da posetimo lekara. Uvo je složeni organ koji se sastoji od tri dela, pa se u svakom ponaosob može javiti zapaljenski proces, tako da se radi o upali spoljašnjeg, srednjeg ili unutrašnjeg uva.
Letnje kupanje može da doprinese infekciji
Infekcije uva se mogu javiti u svim godišnjim dobima, pogotovu leti. Izazivači mogu biti i bakterije, virusi ili gljivice, ali su za razvoj upale, pored infekcije, zaslužni i dodatni faktori- suva, ekcematozna koža, ponavljanje infekcije nosa ili trećeg krajnika, odnosno ždrela. Faktore rizika predstavljaju i sva druga stanja i bolesti koja slabe imuni sistem- šećerna bolest, hronična oboljenja, maligne bolesti.
Infekcija spoljašnjeg uva (Otitis externa) je karakteristična za leto, nakon kupanja u moru, bazenu, jezeru ili moru. Ima karakterističan naziv “plivačko uvo” i uglavnom se sreće kod odraslih osoba, ali se može javiti i kod dece. Pri upali spoljašnjeg uva javlja se svrab, vlaženje, osećaj zaglušenosti i bol u uvu.
Faktori rizika za zapljenje spoljašnjeg uva, pored patogena, jesu i suva koža, ekcematozne promene na njoj, kao i opšta oboljenja koja slabe imunitet. Terapija se sprovodi lokalno, primenom antibiotskih masti koje eliminišu bakterije i topikalnih kortikosteroida i / ili antigljivičnih lekova koji ublažavaju upalu, odnosno leče gljivice. Da bi se sprečilo dalje širenje infekcije, ne prepotučuje se primena štapića za uvo, kao ni čačkanje i češanje prstima i drugim predmetima u cilju ublažavanja svraba zbog prisutne infekcije.
Zapaljenje srednjeg uva (Otitis media) se najčešće vezuje za dečiji uzrast, jer je usko povezan sa infekcijama nosa i trećeg krajnika, kao ždrela, te je stoga najčešći zimi. Upala uva se manifestuje pulsirajućim bolom, zaglušenošću uva, šuštanjem i peckanjem.
Faktori rizika koji mogu dovesti do upale srednjeg uva jesu alergije i ponavljane infekcije nosa. Budući da su zapaljenja srednjeg uva najčešće kod dece, leče se sanacijom infekcije nosa i trećeg krajnika, što podrazumeva kapi za nos, kortikosteroide u obliku spreja, antibiotike, mukolitike i sekretolitike.
Zapaljenje unutrašnjeg uva (Labirynthitis) je vrlo retka pojava. Uglavnom nastaje kao komplikacija nekih prethodnih zapaljenja ili povreda vezanih za tu regiju, odnosno deo srednjeg uva. Na upalu unutrašnjeg uva može ukazati slabiji sluh i poremećaj ravnoteže leči se kortikosteroidima.
Narodni lekovi otežavaju dijagnostiku
U narodu je popularno lečenje upale uha sokom čuvarkuće, belog luka ili toplim maslinovim uljem. Doktori nikako ne preporučuju da se u toku infekcije spoljašnjeg uva bilo šta sipa ili stavlja u uvo, jer to može maskirati sliku oboljenja i otežati dijagnostiku. Kada osetite tegobe u uhu, odmah se javite otorinolaringologu, jer se samo tako može utvrditi koji je deo uva zahvaćen i odrediti prava terapija.
Prirodni preparat Primed 2 diši lako je dijetetski suplement na bazi kristalisanog lipovog meda i prirodnog kalcijuma koji ublažava simptome alergije i sprečava njihov nastanak. Alergije su često faktor rizika koji može dovesti do čestih upala srednjeg uva, naročito kod dece. Sprečavanjem nastanka alergije možete sprečiti i nastanak njenih komplikacija, kakva je upala srednjeg uva. Prirodni preparat Primed 2 diši lako se preporučuje deci starijoj od tri godine, kao dodatak ishrani u cilju sprečavanja i lečenja alergija.

Gornji disajni putevi (uvo, grlo, nos) su tesno povezani sa donjim disajnim putevima (pluća) u jedinstven sistem. Vrlo često su i bolesti disajnog sistema međusobno uzročno povezane (alergijski rinitis, sinusitis, upala uva, polipi u nosu, astma).
Rinitis i sinusitis su vrlo često početna faza razvoja komplikovanijih bolesti gornjih i donjih disajnih puteva. Postoji i dokazana veza između alergijskog rinitisa, astme, sinusitisa i pojave polipa na nosnoj sluzokoži (nosna polipoza).
Alergijski rinitis je jedan od osnovnih faktora nastanka hroničnog rinosinusitisa. Nelečeni alergijski rinitis uzrokuje otečenost sluzokože nosne duplje koja može dovesti do suženja sinusnih otvora, što pogoduje razvoju sinusitisa. Zbog toga odgovarajuće lečenje i kontrola alergijskog rinitisa mogu biti važne mere prevencije u sprečavanju sinusitisa.
Dokazano je da se astma poboljšava nakon izvršene terapije istovremeno prisutnog alergijskog rinitisa i sinusitisa. Takođe, postoje brojna istraživanja koja dokazuju poboljšavanje astme nakon hirurškog lečenja nosne i sinusne polipoze.
Očigledna je povezanost polipoze nosa sa različitim hroničnim bolestima disajnih organa, kao što su astma, sinusitis, bronhitis i rinitis. Statistički podaci pokazuju da oko 15% bolesnika sa polipozom ima astmu, a 30% do 70% bolesnika sa astmom ima hronični rinosinusitis sa nosnom polipozom.
Obzirom na navedenu povezanost bolesti gornjih i donjih disajnih puteva vrlo je važno shvatiti da je pravovremena i adekvatna terapija neophodna, kako za smanjenje simptoma osnovne bolesti, tako i za smanjenje mogućnosti pojave udruženih bolesti.
Primed 2 diši lako je prirodni dijetetski suplement na bazi meda, obogaćen kalcijumom iz prirodnih izvora. Preparat sadrži mnoštvo korisnih materija koje stimulišu rad disajnih organa i omogućavaju njiegovo čišćenje i izbacivanje nagomilanog sekreta. Jedna od uloga prirodnog kalcijuma u njegovom sastavu je smanjenje osetljivosti sluzokože disajnih puteva na alergene iz vazduha i njegovom upotrebom je moguće sprečiti i smanjiti simptome alergijskih bolesti disajnih puteva ( alergijski rinitis, sinusitis, astma…)

Ponekad je zaista teško razlikovati simptome sezonske alergije od obične prehlade ili viroze.
Sezonska alergija se obično javlja u doba godine kada počinje cvetanje raznih biljaka. Zbog polena koji se lako prenosi vetrom nemoguće je ograničiti prisustvo jedne vrste polena koji izaziva alergiju na određeni region. Alergija uzrokuje kijanje, zapušenost i curenje nosa, svrab očiju i ušiju, bolove u ždrelu.
Da je reč samo o prehladi upućuju simptomi poput povišene temperature i kašlja, međutim oni spontano nestaju nakon kraćeg vremena za razliku od simptoma alergije koji traju znatno duže i najčešće se smiruju tek nakon primene odgovarajućih lekova.
Mada su simptomi sezonske alergije i prehlade slični, postoje pokazatelji koji upućuju na jednu od dijagnoza:
-ukoliko postoji pojava sezonske alergije unutar porodice, veće je verovatnoća razvoja alergije kod dece.
-ako se simptomi javljaju svake godine u istom vremenskom periodu godine (proleće, leto ili jesen) radi se o alergiji.
-kod alergija se javlja svrab sluzokože nosa i očiju, kod prehlade svrab nije prisutan.
-kod alergija je izgled sekreta koji se nalazi u nosu i grlu vodenast i bezbojan, dok je kod prehlada sluz gusta i žuto-zelena.
-kod alergijskog rinitisa nakon kijanja nema olakšanja, kod infektivnog rinitisa kijanje donosi olakšanje.
Simptome celogodišnjeg alergijskog rinitisa je nešto teže prepoznati. Ne javlja se sezonski, nego traje tokom cele godine nezavisno od sezone cvetanja, tokom godine se može menjati samo intenzitet simptoma. Simptomi se javljaju zavisno od toga sa kojim alergenom osoba dolazi u kontakt u datom trenutku (grinje, kućna prašina, dlaka mačke ili psa, perje, gljivice…)
Važnost alergijskog rinitisa se ogleda u tome što je on najčešće udružen sa nekim drugim bolestima respiratornog sistema kao što su astma, nosna polipoza, sekretorni otitis i dr…

Svaka treća osoba u razvijenim zemljama ima simptome alergije, pri tome su oči zahvaćene kod 75% osoba sa simptomima alergije.
Danas je najčešća očna alergija sezonski alergijski konjuktivitis (upala vežnjače) koji se pojavljuje u sklopu sezonskog rinokonjuktivitisa, poznatijem pod nazivom polenska groznica. Za polensku groznicu se vezuju sledeći simptomi:
-svrab i blaže crvenilo oka.
-curenje iz nosa, kijanje, kašalj.
– povremeno se javljaju slabost i umor kao i glavobolje zbog otoka sluzokože.
Sezonski alergijski konjuktivitis najčešće nije opasan po oči, ali svrab, otečenost i suzenje mogu značajno narušiti kvalitet života. Nešto su lakši simptomi celogodišnjeg alergijskog konjuktivitisa čiji intenzitet raste sa početkom vlažne sezone,na jesen kada je veća izloženost grinjama i sporama gljiva.
Druge, manje česte očne alergije mogu biti značajno opasnije, pa čak i ugroziti prednji providni deo oka- rožnjaču. U ovu grupu spadaju atopijski keratokonjuktivitis kod mlađih dečaka, atopijski kertokonjuktivitis kod osoba sa neurodermatitisom, i nešto manje opasan konjuktivitis velikih papila koji je čest kod osoba koje nose kontaktna sočiva. Ukoliko nosite kontaktna sočiva i svakodnevno osećate smetnje nekoliko sati nakon stavljanja sočiva, ovo svakako napomenite tokom redovne kontrole. Hronična alergijska reakcija na materijal ili sredstva za čuvanje kontaktnih sočiva česti su uzroci problema u njihovom nošenju.
Od svih alergijskih reakcija u području oka, najveći strah izaziva akutni alergijski edem obrva koga karakteriše izraziti otok obrva što onemogućava zatvaranje oka. Iako je za mnoge zastrašujući, ovaj oblik alergije u najvećem broju slučajeva prolazi bez ikakvih posledica. Oprez je neophodan zbog mogućnosti da alergijska reakcija zahvati disajne puteve pri čemu može doći do gušenja. Dodatni razlog za odlazak oftalmalogu je i mogućnost da se otok iskomplikuje celulitisom očnih šupljina. Celulitis se karakteriše tvrdom, bolnom i crvenom kožom koja je bolna i može biti opasan po život, posebno kod osoba sa oslabljenim imunitetom.
Lečenje i prevencija očnih alergija
Najbolji način lečenja očnih alergija je izbegavanje dodira sa alergenima. Kako to najčešće nije moguće, poslušajte neke od saveta kako maksimalno izbegavati alergene poput polena, grinja, životinjskih dlaka i sl. U slučaju izraženijih tegoba, obavezno se javite oftalmologu kako bi vam propisao odgovarajuće lekove.
Osobe koje već duže vreme imaju probleme sa alergijama već su upoznate sa antihistaminicima. Najčešće se propisuju loratadin (Belodin, Claritine, Flonidan, Rinolan, Contral), feksofenadin (Telfast), cetirizin (Letizen), levocetirizin (Xyzal) i dezloratadin (Aerius). Glavni nedostatak antihistaminika je njihov nepovoljni uticaj na suzni film oka, zbog čega se propisuju samo kod jako izraženih simptoma alergijske kijavice. Kod izraženijih simptoma mogu dosta pomoći i intranazalni dekongestivi ili kortikosteroidi u obliku spreja za nos, a kod određenih osoba od pomoći je hiposenzibilizacija.
Primed 2 diši lako je prirodni preparat koji, redovnom upotrebom smanjuje simptome alergije na polen i druge alergene. Prirodni kalcijum u njegovom sastavu smanjuje intenzitet alergijskih reakcija i čini sluzokožu disajnih puteva manje osetljivom na alergene kao što su polen, grinje, spore gljiva, životinjske dlake….

Sinusitis se najčešće javlja tokom jeseni i zime, zato što tada ima mnogo virusa koji napadaju disajne puteve, pa su i sinusi izloženiji zapaljenju. S druge strane, hladno vreme pogoduje sinusitisu, jer većina starije dece izbegava da nosi kapu koja ih štiti od hladnoće. Veoma hladno vreme kod predisponirane dece može da oslabi lokalni imunitet sluzokože sinusa i olakša prodor virusa, ponekad i bakterija, pa se zapaljenje lakše dogodi.
Ako se dete žali da ga boli glava u čeonom predelu, i ako je pre toga nekoliko dana imalo zapušen nosić, velika je verovatnoća da se radi o zapaljenju sinusa.
Sinusi su, zapravo, koštane šupljine koje se nalaze u prednjim kostima lobanje. Nalaze se u donjim delovima čeonih kostiju, ali i kostima oko nosa i stručno se nazivaju paranazalne šupljine.
Kada mikroorganizmi stignu do sluzokože koja oblaže sinusne šupljine, tu se razmnožavaju, oštećuju sluzokožu i uzrokuju zapaljenje. Kod dece su izazivači sinusitisa u najvećem broju slučajeva virusi.
Temperatura i glavobolja
Zapušen nos doprinosi razvoju sinusitisa. Razlog je jednostavan.Nema oticanja sekreta iz sinusa pa se u šupljinama nakuplja sluzavi sekret. Kada se sinusne šupljine napune sekretom dolazi do pritiska na nerve koji se nalaze u sluzokoži sinusa. Nervi prenose bolni nadražaj zbog čega se javlja glavobolja. Bol se dodatno pogoršava kada je i nos zapušen, jer nema ventila kroz koji bi bar deo sekreta mogao da se izbaci.
Jedan broj dece ima povišenu temperaturu u slučaju sinusitisa, ali ona ne mora da bude uvek prisutna. Starija deca koja su imunološki jača uglavnom nemaju izrazito veliku temperaturu tokom sinusitisa.
Ponekad je, da bi se postavila dijagnoza, potrebno napraviti rendgenski snimak, a pedijatar će na osnovu kliničke slike proceniti da li je detetu potrebna pomoć specijaliste za uho, grlo i nos .
Sinusitis je bolest starije dece, retko se javlja pre pete godine života. To je zato što se sinusi postepeno razvijaju i povećavaju tek od treće godine života. Da bi se u njima razvilo zapaljenje šupljine moraju biti formirane.
Nasledni faktor bitan kod sinusitisa
Ako roditelji imaju problem sa sinusima, postoji veća mogućnost da i deca obole od iste bolesti. Nasleđuje se i sklonost ka alergijama, ali i slabost lokalnog imuniteta sluznice sinusa koja je onda lakša meta za viruse i bakterije.
Prevencija kod osetljive dece podrazumeva adekvatnu zaštitu glave tokom hladnih dana, ali i blagovremeno javljanje pedijatru kada se uoče simptomi koji mogu da se povežu sa sinusitisom.
Kod izvesnog broja dece potrebno je uraditi alergološka ispitivanja u cilju eliminacije postojanja alergije, koja može da dovede do sklonosti ka sinusitisu.
Terapija sinusitisa.
Kod više od dve trećine dece prva pojava sinusitisa izazvana je virusnom infekcijom. Terapija je simptomatska u tom slučaju, daju se lekovi protiv bolova i zapaljenja. Veoma je vežno održavati higijenu nosa, jer nos mora da bude prohodan da bi se sekret drenirao. Obično se daje fiziološki rastvor, a ponekad su potrebne i kapi za nos koje smanjuju otok sluzokože. Preporuka je ne primenjivati ih duže od tri dana.
Antibiotici se daju samo ukoliko postoje znaci bakterijske infekcije, ili ako prethodna terapija nije dala dobrih rezultata. Roditelji ne trebaju na svoju ruku da primenjuju antibiotike, za lečenje je nadležan isključivo lekar pedijatar.
Kod predisponirane dece mogu da se jave brojne i česte epizode upale sinusa. To se obično desi ako se bolest ne leči blagovremeno. Ima dece sa alergijama, kod koje se bolest ne otkrije na vreme, pa se kao posledica višegodišnjeg oštećenja javlja sklonost ka hroničnom zapaljenju sinusa.
Pravovremena dijagnoza je naročito važna jer se blagovremenom terapijom može izbeći hroničnost ove veoma dosadne i neprijatne bolesti.
Primed 2 diši lako je prirodni preparat koji zahvaljujući svojim aktivnim sastojcima olakšava tegobe kod upale sinusa, olakšava izbacivanje gustog sekreta iz disajnih organa i sinusnih šupljina. Ovaj prirodni preparat na bazi meda je obogaćen kalcijumom koji smanjuje osetljivost sluzokože na inhalacione alergene i time ublažava simptome alergije koje su često neprepoznati uvod u sinusitis.

Klinički se alergija na određenu hranu ispoljava simptomima i znacima koji slede nakon njenog oralnog unošenja i obuhvataju mučninu, povraćanje, proliv, bolove u trbuhu, koprivnjaču, angioedem (naglo nastali otok kože i potkožnog tkiva, kao i sluzokože i tkiva ispod nje, praćen bolom i/ili svrabom zahvaćenih delova – najčešće na sluzokoži usne duplje, ždrela i jezika i koži lica oko očiju), bronhospazam (suženje disajnih puteva sa nedostatkom vazduha, koje podseća na astmatični napad), hipotenzija (pad vrednosti arterijskog krvnog pritiska), smanjenje svesti do kome i smrtnog ishoda.
Dijagnoza alergije na neku određenu hranu se postavlja na osnovu anamneze (istorija bolesti), pozitivnih kožnih (prik) testova, određivanja koncentracije specifičnih IgE antitela, i ukoliko je to potrebno, oralnim provokacionim duplo-slepom, placebo-kontrolisanim testom, koji predstavlja zlatni dijagnostički standard, ali on je skup i opasan jer može da dovede do teških alergijskih reakcija, pa se retko radi – i to jedino u specijalizovanim zdravstvenim ustanovama.
Alergija na hranu se može ispoljiti veoma različitim simptomima od strane respiratornog sistema. Oni su uglavnom posledica aktiviranja alergijskih reakcija posredovanih IgE antitelima. Izloženost izazivačima (alergenima) je tipično preko sistema organa za varenje, međutim, u nekim slučajevima ove reakcije mogu biti započete udisanjem čestica hrane.
Reakcije od strane gornjih i donjih disajnih puteva predstavljaju značajnu komponentu multisistemskih anafilaktičkih reakcija. Ipak, neuobičajeno je da hronična ili izolovana astma ili alergijska kijavica budu uzrokovane hranom. Zato je važno prepoznati da je alergija na hranu u ranom detinjstvu marker koji ukazuje na povećani rizik za razvoj alergije respiratornog sistema.
Uloga alergije na hranu u pojavi zapaljenja srednjeg uha (otitis media) je kontroverzna i verovatno je ekstremno retka. Isto tako, astmatske reakcije na aditive u hrani se mogu javiti, ali nisu uobičajene.
Kliničke studije u kojima je korišćena tzv. slepa oralna provokacija sastojcima hrane, pokazale su da hrana može da izazove hiperreaktivnost disajnih puteva i simptome astme. Zbog svega toga, ispitivanje alergije na sastojke hrane treba sprovoditi kod pacijenata koji su pod povećanim rizikom, uključujući i one sa upornim ili neobjašnjenim akutnim teškim pogoršanjima astme, astmom koja se pogoršava posle uzimanja posebne vrste hrane i astmom koja je udružena sa drugim manifestacijama alergije na hranu (npr. anafilaksija, umereno teški i teški atopski dermatitis).
Primed 2 diši lako smanjuje simptome astme, bronhitisa, alergijskog rinitisa. Aktivni sastojci ovog prirodnog preparata smanjuju osetljivost disajnih organa na alergene iz vazduha i deluju na opuštanje disajnih puteva, čime ublažavaju i proređuju astmatične napade.

Dolasku hladnih dana najmanje se raduju oni koji muče muku sa sinusima. Ovo je vreme infekcija gornjih respiratornih puteva, a pacijenti koji se leče na svoju ruku često samo pogoršavaju stanje.
Svaki sinus ima svoj otvor preko kojeg komunicira sa nosnom šupljinom, tako da su infekcije paranazalnih sinusa (šupljine u kostima lica, koje su povezane sa nosem) vrlo čest pratilac prehlade. Na razvoj akutne upale sinusa u toku prehlade ukazuje osećaj nelagodnosti i pritiska u području nosa i čela, kao i tup bol koji se javlja prilikom saginjanja glave. Temperatura može biti blago povišena, a sekrecija iz nosa bistra ili blago zamućena.
Akutna upala
Dijagnozu akutne upale lekar postavlja na osnovu dobijenih podataka od pacijenata, a po potrebi se rade i dodatna ispitivanja- neki parametri iz uzoraka krvi i RTG snimak sinusa.
U ovoj fazi pacijenti mogu sami sebi da pomognu, korišćenjem takozvanih nazalnih dekongestiva (kapi i sprej za nos). Poseta lekaru najčešće nije neophodna. Ipak treba voditi računa o tome da akutne virusne infekcije imaju svoj blagi tok i da ne traju duže od nekoliko dana, koliko je potrebno i koristiti nazalne dekongestive, ne duže od pet do sedam dana. Antibiotike nikako ne treba uzimati na svoju ruku, jer akutni sinusitis često izazivaju virusi, a ovi lekovi pomažu samo kod bakterijskih upala.
Vruća para ne donosi olakšanje
Inhalaciona terapija u ovoj fazi može delovati blagotvorno ako se pravilno sprovodi. Ono u čemu najveći broj pacijenata greši je to da se inhalira vrelom vodenom parom (inhaliranje iznad šerpe sa ključalom vodom). Naime, visoka temperatura pare koja se udiše može samo pogoršati stanje jer će napraviti otok sluznice nosa i “zatvoriti” sinusna ušća, čime se drenaža sinusa onemogućava. Bolja je inhalacija vodenom parom koja nije vrela, odnosno udisanje vazduha u kupatilu tokom tuširanja ili kupanja.
Hronični sinusitis
Nelečene ili neadekvatno lečene akutne upale sinusa mogu preći u hronične i tada je pomoć lekara neophodna.
Radi se o hroničnim promenama u strukturi sluznice sinusa. Za razliku od akutnih upala, hronične upale karakteriše manji intenzitet tegoba kao što su povremeno zapušen nos, glavobolja, povremena sekrecija iz nosa, ali je za njih karakteristična dugotrajnost tegoba.
Posebnu formu predstavljaju upale sinusa koje su na alergijskoj osnovi. Kada postoje simptomi poput vodenaste sekrecije iz nosa, zapušen nos, periodi kijanja, pogotovo sezonskog karaktera, na koje se nadovezuje glavobolja u području lica ili čela, gotovo sa sigurnošću možemo sumnjati na alergiju. Dijagnoza se postavlja alergološkim pregledom, kliničkim pregledom i eventualno radiološkim snimanjem sinusa.
Bakterijska infekcija.
Pomoć lekara treba potražiti i ako se u toku prehlade javi žuto-zelena sekrecija iz nosa, probadajući bol u području čela ili lica koji se pojačava pri saginjanju glave napred i povišena telesna temperatura. Ovo je znak da se najverovatnije razvila bakterijska infekcija sinusa i tada je neophodno da se odmah obratite lekaru za pomoć, da bi se sprečile komplikacije. Danas je operativno lečenje sinusa rezervisano samo za komplikacije tih stanja koje ponekad mogu biti opasne po život.
Olakšajte disanje na prirodan način, skratite vreme trajanja prehlada i sprečite razvoj sinusitisa uz pomoć Primed 2 diši lako prirodnog preparata. Aktivni sastojci preparata pomažu razgradnju i izbacivanje gustog sekreta iz sinusa i disajnih puteva, smanjuju mogućnost nastanka upala sinusa na alergijskoj osnovi. Hranljivi sastojci blagotvorno deluju na jačanje odbrambenih snaga organizma. Prirodan sastav čini preparat pogodnim za svakodnevnu upotrebu u dužem vremenskom periodu, bez propratnih neželjenih efekata.

Kožni alergološki test je nezaobilazan kao specifična i osetljiva, brza, i jeftina screening-metoda u dijagnostici alergijskih bolesti. Najmanje tri dana pre kožnog testa pacijent ne treba da koristi lekove protiv alergije (antihistaminike) ili neke druge lekove koji mogu da utiču na rezultate testa (triciklički antidepresivi). Lekar obavezno mora imati podatke o trudnoći, alergijama, kao i o jačim ranijim alergijskim reakcijama (otok usana ili jezika, otežano disanje, anafilaktički šok) ili o postojećim hroničnim bolestima (poremećaji rada srca, bolesti štitaste žlezde).
Da li postoji alergija ako su alergološki testovi negativni? Ovo je pitanje koje sebi lekari često postavljaju. Kod dece, posebno u ranom uzrastu, moguće je postojanje alergije, a da se kožnim testovima ne može odmah utvrditi uzročni alergen. Kod dece, a i malog procenta odraslih osoba, negativan kožni test ne isključuje alergiju. Otuda i česta zabluda da deci do pete godine ne treba raditi alergološko testiranje. Alergološki test može da se radi u svakom uzrastu deteta, ali se rezultat uvek razmatra u sklopu kliničke slike. Ukoliko u porodici postoji predispozicija ka atopijskom bolestima, tj ako roditelji ili bliži srodnici imaju neku od IgE /imunoglobulinom E/ posredovanih alergijskih manifestacija, negativan kožni test ne isključuje alergiju. U takvim slučajevima se savetuje ponavljanje testa u intervalima 6-12 meseci, odnosno pored odredjivanja ukupnog IgE u serumu i odredivanje i specifičnih IgE na najčešće inhalatorne i/ili nutritivne alergene. Ukoliko ponovljenim kožnim testom nema hipersenzitivne reakcije i ukoliko se ni u krvi ne verifikuje postojanje sepcifičnih IgE sa veoma velikom verovatnoćom isključujemo postojanje alergije.
Ukoliko roditelji imaju neku alergijsku bolest, i ako se i kod deteta dokaže neka atopijska manifestacija, onda respiratorne tegobe kod deteta sa velikom verovatnoćom jesu manifestacija alergijske astme i/ili alergijskog rinitisa.
Primed 2 diši lako pomaže kod disajnih tegoba i efikasno ublažava simptome astme i alergije. PRIMED 2 je prirodan preparat napravljen po proverenoj recepturi, na bazi kristalisanog lipovog meda i kalcijuma prirodnog porekla. Ne sadrži veštačke boje, konzervanse i druge aditive.PRIMED 2 mogu koristiti osobe koje imaju: astmu, bronhitis, alergijski rinitis, sinuzitis, hroničnu opstruktivnu bolest pluća (HOBP) i pušački kašalj.

Osobe sa astmom uglavnom su dobro upućene u potencijalne provocirajuće faktore, takozvane “okidače” astmatičnog napada. Različite osobe različito reaguju na faktore iz spoljašnje sredine, pa isti provocirajući faktor neće kod svih dovesti do napada astme. Dobro poznavanje potencijalnih okidača važno je za uspešno izbegavanje njihovog dejstva, a samim tim i smanjenje rizika od napada gušenja.

Duvanski dim
Pored svih ostalih štetnih dejstava, duvanski dim vrlo često može izazvati nadražaj disajnih puteva i podstaći astmatični napad. Ovo se odnosi i na pušače i na nepušače koji su izloženi dejstvu duvanskog dima.

Grinje
Grinje su široko rasprostranjene u svakom domaćinstvu. Da bi smanjili izloženost grinjama, posteljinu obavezno perite na visokim temperaturama, koristite peglanje kao metodu dezinfekcije i pokušajte da izbacite iz domaćinstva plišane igračke, u kojima se takođe mogu zadržavati grinje.

Zagađenje iz vazduha
Različita isparenja i izduvni gasovi takođe mogu provocirati napad astme. Kako je nemoguće izbeći izlazak iz kuće, makar pokušajte da što manje boravite napolju kada je prisutan visok stepen zagađenja (smoga).

Bubašvabe
Alergeni bubašvaba takođe mogu provocirati napad gušenja kod astmatičara. Potrudite se da ne ostavljate hranu i mrvice hrane na otvorenom, usisavajte redovno podove, i po potrebi vršite dezinsekciju prostorija.

Kućni ljubimci
Nažalost, veliki broj osoba sa astmom može odreagovati pogoršanjem simptoma astme kada su izložene alergenima pasa, mačaka i drugih krznenih kućnih ljubimaca. Ukoliko niste spremni da se odvojite od vašeg ljubimca, potrudite se da ih redovno kupate i držite ih van spavaće sobe, kako bi se smanjila izloženost alergenima.

Buđ
Buđ nastaje razmnožavanjem gljivica u vlažnim uslovima. Izloženost buđi može takođe da bude okidač astmatičnog napada.

Sagorevanje čvrstih goriva
Dim koji se oslobađa sagorevanjem drveta, uglja, i dr. Ukoliko niste u mogućnosti da pređete na korišćenje drugih izvora toplote, potrudite se da redovno provetravate prostorije kako bi se smanjila izloženost materijama iz dima koje deluju nadražajno na disajne puteve.

Dobro kontrolisana astma podrazumeva primenu odgovarajućih lekova za smanjenje učestalosti napada, za brzo smirivanje napada, uz primenu pomenutih mera za smanjenje izloženosti najčešćim okidačima.

Od prirodnih preparata koji se mogu koristiti kao pomoćno sredstvo u tretmanu astme preporučujemo PRIMED 2 Diši lako.